“Tata, nekad smo mogli sve”: Sa izložbe radova članova porodica nestalih u kući Đure Jakšića – Društvo

Tatá. Reč koja u meni i danas budi buru emocija… Pripremao si svoju mezimicu za sve lepe stvari koje se mogu desiti, ali me nisi pripremio za jedno – nedostajanje.

Mrzim zvuk vozova, oni me podsećaju naša putovanja kojih više nema, a sada ove veličanstvene pejzaže stvaraju moje oči pri svakoj pomisli na tebe. Putuje tvoja jedinica kroz život sa tobom, a bez tebe.

Ovo je deo teksta “Tata, nekad smo mogli sve”, koji je za svoga tatu napisala Branka Kuprešanin.

Njen tata, Branko Kuprešanin, nestao je 4. avgusta 1995. godine.

Foto: J. Diković/Danas

Pored teksta, Branka je nacrtala nju em njenog tatu kako se drže za ruke i šetaju.

Brankino delo izloženo je u kući Đure Jakšića na izložbi “Nasloni moje vreme na svoje, tako će večnost duže trajati” (Mika Antić), koju je organizovalo Udruženje porodica nestalih i poginulih lica “Suza” iz Beograda.

Na izložbi, koju možete pogledati do 30. juna ove godine, izloženi su radovi članova porodica nestalih u obliku sata su rezultat projekta “Podrška porodicama nestalih – memorijalizacija”.

Posvećeno Mirku Blagojeviću nestalom 1. maja 1995. godine od njegove supruge Nene:

“Hej jesi li čuo novosti: Postaćemo baka i deka! Hej, čuješ li me, gde si? Gde sim? Čeznem da ti kažem ove najradosnije vesti, ali strahujem da se opet iznova suočim sa prazninom čija mi buka para uši već punih dvadeset sedam godina”.

Supruga Slavica svom mužu Branku Bašiću nestalom 4. avgusta 1995. godine napisala je:

“Ono malo vremena što smo proveli zajedno mi je malo, a opet, puno, toliko toga si mi pružio. Ti si uvek bio moja čežnja i svega em tobom ostala sam željna… Možda ovo ne znaš, ali ja čuvam svaki tvoj dah, često sanjam da te opet imam. A ovo posebno želim da znaš, u meni i dalje seva taj vatromet u glavi, fešta, kotlić i tvoja ljubav”.

“Kamena uspavanka” naslov je teksta koji je uz svoj rad, Gordana Popović posvetila svom ocu Vasi Bjelobrku nestalom 5. avgusta 1995. godine:

“Dolaziš mi u san, tada čujem tvoj umirujući glas kako mi govori stihove, pružam ruke da te zagrlim. Moje ruke ostaju prazne, moje srce ne prestaje da krvari i jeca, moja snaga se polako otapa, razum se opire svemu onome što o tebi sada znam…”

Udruženje porodica “Suza” – Beograd, realizovao je ovaj projekat u saradnji em Međunarodnim komitetom Crvenog krsta, MKCK-a i Gradskom opštinom Stari grad.

Pratite nas našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.


Source: Dnevni list Danas by www.danas.rs.

*The article has been translated based on the content of Dnevni list Danas by www.danas.rs. If there is any problem regarding the content, copyright, please leave a report below the article. We will try to process as quickly as possible to protect the rights of the author. Thank you very much!

*We just want readers to access information more quickly and easily with other multilingual content, instead of information only available in a certain language.

*We always respect the copyright of the content of the author and always include the original link of the source article.If the author disagrees, just leave the report below the article, the article will be edited or deleted at the request of the author. Thanks very much! Best regards!